Stiv Voznijak (Steve Wozniak) Biografija

Objavljeno na:

Stiv Voznijak (Steve Wozniak) je američki izumitelj, inženjer elektronike, programer, filantrop i tehnološki preduzetnik koji je suosnivač „Epla“ (Apple). Takođe je poznat kao pionir u revoluciji personalnih računara 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, zajedno sa drugim suosnivačem „Epla“, Stivom Džobsom (Steve Jobs). Rođen je 11. avgusta 1950. godine u San Hozeu u Kaliforniji.

stiv voznijak (steve wozniak) biografija
Stiv Voznijak (Steve Wozniak) Biografija

Stiv Voznijak (Steve Wozniak)

Voznijak je 1976. godine samostalno razvio računar „Epl 1“ (Apple I), i njime lansirao firmu „Epl“. Prvobitno je 1977. godine dizajnirao „Epl 2“, kao prvi veoma uspešan masovno proizveden mikroračunar, dok je Džobs nadgledao razvoj njegovog neobičnog kućišta, a Rod Holt razvijao jedinstveno napajanje.

Nakon što se udaljio iz „Epla“ 1985. godine, Voznijak je osnovao „CL 9“ i napravio prvi univerzalni daljinski upravljač. I tada se uključuje u nekoliko drugih poslovnih i filantropskih poduhvata, usredsređujući se na tehniku u K-12 školama. Trenutno je naučnik u kompaniji za virtualizaciju podataka, Primary Data ali se i u kompaniji „Epl“ vodi kao svečani zaposlenik.

Stiv Voznijak je rođen 11. avgusta 1950. godine. Živi u Los Gatosu u Kaliforniji.

Na početku sedamdesetih godina, Voznijak je bio poznat kao „berkli blu“ (Berkeley Blue) u zajednici telefonskog „frejkovanja“, nakon što je napravio „plavu kutiju“ (uređaj pomoću kojeg je bilo moguće telefonirati besplatno).

stiv voznijak (steve wozniak)
Stiv Voznijak (Steve Wozniak) Biografija

Poreklo „Epla“

1969. godine, Voznijak se vraća u zaliv San Fransiska, pošto je izbačen sa Kolorado Bolder Univerziteta (University of Colorado Boulder), jer se na prvoj godini „uhakovao“ u računarski sistem instituta. Tokom ovog vremena, Voznijak je dizajnirao i napravio svoj „Krim soda“ (Cream Soda) računar uz pomoć prijatelja Bila Fernandeza.

Kasnije se upisuje na „De Anza Koledž“ i prelazi na Kalifornijski Univerzitet u Berkliju, 1971. godine. Prije nego što se fokusirao na „Epl“, zaposlio se u „Hjulet-Pekerdu“ (Hewlett-Packard), gde je dizajnirao kalkulatore. U tom periodu se sprijateljio sa Stiv Džobsom, jer je Džobs leti radio u HP-u. Upoznao ih je Bil Fernandez , koji je pohađao „Homested“ srednju školu sa Džobsom.

O njihovom susretu, Voznijak se priseća u intervjuu za „ABC njuz“ 2007. godine: „Prvi put smo se sreli 1971. godine, tokom mog studiranja, dok je on bio u srednjoj školi. Prijatelj mi je rekao: ‘Trebaš upoznati Stiv Džobsa, jer i on voli elektroniku i zbijanje šala.’ Pa nas je upoznao.“

1973. godine, Džobs je radio za kompaniju Atari, koja je pravila video igrice u Los Gatosu, u Kaliforniji. Njegov posao je tada bio da napravi štampanu ploču za video igricu „Brejkaut“ (Breakout). Prema suosnivaču Atarija, Nolanu Bušnelu, Atari je ponudio 100 dolara (u 2016. to bi bilo 540 dolara) za svaki čip koji se eliminiše iz mašine.

Džobs nije mnogo znao o štampanim pločama, pa se nagodio sa Voznijakom da podele ravnomerno podele zaradu ako Voznijak uspe da smanji broj čipova. Voznijak je uspeo da ukloni 50 čipova, koristeći RAM memoriju. Previše složeno da bi tada bilo shvaćeno, kao i činjenica da njegov prototip nije imao mehanizam za upisivanje rezultata i žetone, značilo je da taj prototip ne može biti upotrebljen. Bez obzira na to, Džobsu je isplaćen bonus.

Džobs je rekao Voznijaku da su od Atarija dobili 700 dolara, od čega je Voznijaku pripadalo 350 (1888 u 2016. godini) dolara. Voznijak je tek deset godina posle toga saznao da je bonus ustvari bio 5000 dolara (26975 u 2016.). Ipak je rekao da bi mu taj novac dao, da mu je Džobs rekao da mu je taj novac potreban.

  Najbolja tastatura za telefon TOP 5

29. juna 1975. godine, Voznijak testira svoj prvi funkcionalan prototip, ispisujući nekoliko slova i izvršavajući nekoliko jednostavnih programa. To je bilo prvi put u istoriji, da je znak prikazan na TV ekranu, generisan od strane kućnog računara.

Sa dizajnom računara „Epl 1“, on i Džobs su uveliko radili na tome da impresioniraju ostale članove „Hombru“ (Homebrew) računarskog kluba u Palo Altu, lokalnih hobista, zainteresovanih za računare. Taj klub je bio jedan od nekoliko ključnih centara koji su uspostavili eru kućnog hobija, što je kroz nekoliko sledećih decenija stvorilo mikroračunarsku industriju.

poreklo „epla“
Stiv Voznijak (Steve Wozniak) Biografija

Osnivanje i uspeh „Epla“

Voznijak je 1976. godine razvio računar koji ga je konačno proslavio. Sam je dizajnirao hardver, štampanu ploču, i operativni sistem za „Epl 1“.

Voznijak je prvobitno ponudio HP-u svoj dizajn, ali je bio odbijen u pet navrata. Džobs je imao ideju da „Epl 1“ zajedno prodaju kao potpuno sastavljenu štampanu ploču. Voznijak je u početku bio skeptičan, ali ga je kasnije Džobs uverio, da iako ne uspeju, bar će moći svojim unucima pričati kako su imali svoju kompaniju.

Zajedno su prodali nešto svoje imovine (kao što su Voznijakov HP naučni kalkulator, i Džobsov Folksvagen kombi) i skupili 1300 dolara. Prve ploče su sastavili u Džobsovoj spavaćoj sobi, a kasnije (kada više nisu imali prostora) u Džobsovoj garaži.

Voznijakov stan u San Hozeu je bio ispunjen monitorima, elektronskim uređajima i kompjuterskim igricama koje je on razvijao. „Epl 1“ se prodavao po 666,66 dolara. Voznijak je kasnije rekao kako nije znao da to ima veze sa „znakom zveri“, i da je tu cifru izabrao zato što voli brojeve koji se ponavljaju. Njih dvojica su prvih 50 ploča prodali Polu Terelu, koji je imao prodavnicu računara,  Byte Shop u Mountain View-u u Kaliforniji.

1. aprila 1976. godine, Džobs i Voznijak osnivaju Apple Computers sa Ronaldom Vejnom kao administrativnim supervizorom, čije učešće u ovom poduhvatu nije trajalo dugo.

Voznijak napušta posao u Hjulet-Pekerdu, i postaje potpredsednik zadužen za istraživanje i razvoj u „Eplu“. Voznijakov „Epl 1“ je bio sličan „Alteru 8800“ (Altair 8800), prvom komercijalnom mikroračunaru, sa razlikom da „Epl 1“ nije imao interne kartice za ekspanziju. Sa karticom za ekspanziju, bilo je moguće povezati Alter sa računarskim terminalom, i programirati ga u Bejziku (BASIC). „Epl 1“ je bio mašina za hobiste.

Voznijakov model je uključivao mikroprocesor od 25 dolara (MOS 6502)na jednoj štampanoj ploči sa 256 bajtova ROM memorije, 4000 ili 8000 RAM memorije i kontroler za prikazivanje 40 znakova u 24 reda.

Nakon uspeha „Epl 1“, Voznijak dizajnira „Epl 2“, prvi personalni računar sa mogućnošću prikazivanja grafike u boji i ugrađenim Bejzik programskim jezikom. Inspirisan tehnikom koju je Atari koristio za simuliranje boja u svojim prvim video igricama, Voznijak je pronašao način za ubacivanje boja u NTSC sistem, koristeći čip od jednog dolara.

Ubacivanje boja u PAL sistem je postigao slučajno, kada se tačka pojavila na liniji, i dan danas nema pojma kako to radi. Tokom faze dizajniranja, Džobs je hteo da „Epl 2“ ima dva slota za ekspanziju, dok je Voznijak hteo šest. Nakon žestoke svađe, u kojoj je Voznijak rekao Džobsu „da ode i sebi nabavi drugi računar“, odlučili su se za osam slotova. „Epl 2“ je postao jedan od prvih veoma uspešnih masivno-proizvedenih personalnih računara.

  Kako provjeriti šta nije u redu sa mobitelom?

Naslednik „Epla 2“, „Epl 3“, izbačen u prodaju 1980. godine, nije bio ni približno uspešan kao njegov prethodnik. Prema Voznijaku, „Epl 3“ je imao stopostotne hardverske greške, i najveći razlog je to što je sistem dizajniralo Eplovo odeljenje za marketing, za razliku od prethodnih projekata koje su dizajnirali inženjeri.

U ranoj fazi dizajniranja i razvoja Mekintoša 128K (Macintosh 128K), Voznijak je imao veliki uticaj na projekat do 1981. godine. U intervjuu 2013. godine Voznijak kaže kako je Džobs preuzeo projekat u svoje ruke kada je on imao avionsku nesreću i nije bio tu.

osnivanje i uspeh „epla“
Foto: Gettyimages / Hannes Magerstaedt

Avionska nesreća

7. februara 1981. godine na Skaj Park aerodromu u Skots Veliju, odmah nakon uzletanja, srušio se avion kojim je pilotirao Voznijak. Avion je usporio pri usponu, odskočio od piste prošao kroz dve ograde i udario u nasip.

Voznijak, njegova tadašnja verenica Kendis Klark (Candice Clark), njegov brat i bratova devojka su povređeni. Voznijak je tom prilikom zadobio nekoliko povreda lica i glave, izgubio zub i pet sedmica patio od anterogradne amnezije (nemogućnost stvaranja novog pamćenja).

Nije se sećao nesreće, niti svog imena u bolnici, kao ni stvari koje je radio posle otpusta iz bolnice. Kasnije je izjavio kako su mu igrice sa „Epla 2“ pomogle da vrati pamćenje. Nacionalni odbor za sigurnost u prevozu u svom izveštaju navodi prerano uzletanje i neiskustvo pilota kao verovatne uzroke nesreće.

avionska nesreća
FOTO: PROFIMEDIA

US festivali

U maju 1982. i 1983. godine, Voznijak je sponzorisao dva festivala koji veličaju razvojne tehnologije, i koji su na kraju predstavljali izložbu tehnologije i rok festival kao kombinaciju muzike, računara, televizije i ljudi.

Nakon što je 1982. godine na festivalu izgubio nekoliko miliona dolara, izjavio je da će, ako festival 1983. godine ne donese profit, završiti svoje učešće u rok festivalima i vratiti se dizajniranju računara. Kasnije te godine, vraća se razvoju Eplovih proizvoda, ne želeći ništa više od uloge inženjera i motivacionog faktora za Eplovu radnu snagu.

Čak i sa uspehom „Epla“, Voznijak je smatrao da ga kompanija sprečava da bude ono što je hteo biti, te da je to „propast njegovog postojanja“. Uživao je biti inženjer a ne menadžer, i rekao je da mu nedostaje „zabava iz ranijih dana“.

Kako su se drugi inženjeri pridruživali rastućoj kompaniji, on se nije osećao potrebnim tamo, pa je, sa početkom 1985. godine, opet napustio „Epl“. Tada je rekao da je „kompanija u poslednjih pet godina otišla u pogrešnom smeru“. Tada je prodao većinu svojih deonica.

us festivali
FOTO: SHUTTERSTOCK

Karijera posle „Epla“

Po završetku njegove karijere u „Eplu“, Voznijak se upisuje na univerzitet Berkli kako bi završio svoje studiranje. Pošto je u tom trenutku njegovo ime bilo poprilično poznato, upisuje se pod imenom Roki Klark (Rocky Racoon Clark), i to ime se nalazi na njegovoj diplomi.

Hteo je predavati u osnovnoj školi zbog važne uloge koju nastavnici imaju u životima učenika. Na kraju je predavao informatičke predmete deci od petog do devetog razreda, kao i nastavnicima.

Iako je 1985. godine napustio „Epl“ kao redovni zaposlenik, Voznijak je odlučio da ostane na službenoj listi zaposlenika, i nastavlja da predstavlja kompaniju na raznim događajima i u intervjuima. Danas za tu ulogu od „Epla“ prima platu koja se procenjuje na 120 hiljada dolara godišnje. Takođe je deoničar „Epla“.

Ostao je u prijateljskim odnosima sa Džobsom sve do njegove smrti u oktobru 2011. godine, iako je 2006. godine izjavio da on i Džobs nisu bliski kao pre. 2013. godine u intervjuu priznaje da je originalni Mekintoš podbacio pod vođstvom Stiva Džobsa, te da nije postigao svoj uspeh sve dok Džobs nije odstupio. Taj uspeh pripisuje ljudima kao što je Džon Skali (John Sculley), koji su radili na tome da izgrade tržište za Mekintoš kada je „Epl 2“ završio svoje.

  Kako skinuti video sa Facebooka (VIDEO)

2001. godine osniva „Točkove Zevsa“ (Wheels of Zeus – WOZ), kako bi napravio bežičnu GPS tehnologiju koja bi „svakodnevnim ljudima olakšala svakodnevne stvari“. 2002. godine se priključuje Upravnom Odboru u „Dejndžer“ (Danger, inc.) stvaraocu Hip Topa.

2006. godine Točkovi zevsa se zatvaraju, a Voznijak osniva „Akvikor Tehnolodži“ (Acquicor Technology), kompaniju koja preuzima tehnološke kompanije te ih razvija. Od 2009. do 2014. godine je bio glavni naučnik u „Fjužn aj ou“ (Fusion-io), a od 2014. godine dobija istu poziciju u Prajmeri Dejta.

U svojoj karijeri je dobio brojne nagrade od koji su najznačajnije Nacionalna Medalja za Tehnologiju od strane Američkog predsednika Ronalda Regana 1985. godine, te ulazak u Nacionalnu Dvoranu Slavnih Pronalazača 2000. godine. Grad San Hoze je svoju ulicu nazvao „Voz Vej“ (Woz Way) u njegovu čast. Zbog njegovog doprinosa tehnologiji dobio je 12 počasnih diploma kao Doktor Inženjeringa.

Voznijak je više puta pomenut, reprezentovan i intervjuisan u medijima, te se pojavljivao u raznim filmovima, serijama i emisijama.

privatni život
Stiv Voznijak (Steve Wozniak) Biografija

Privatni život

Stiv Voznijak je rođen 11. avgusta 1950. godine u San Hozeu u Kaliforniji, kao sin Frensisa Džejkoba Voznijaka (Francis Jacob Wozniak) iz Mičigena, i Margaret Luis Voznijak (Margaret Louise Wozniak) rođena Kern iz Vašingtona.

Na Voznijakovom rodnom listu piše „Stephan Gary Wozniak“, ali njegova majka da su hteli da piše „Stephen“. Voznijak je spomenuo da je njegovo prezime poljskog i ukrajinskog porekla, ali je takođe napomenuo da ne zna poreklo nekih drugih ljudi sa istim prezimenom, jer nije „stručnjak za nasleđe“.

Voznijak živi u Los Gatosu u Kaliforniji. 2012. godine se prijavljuje za Australijansko državljanstvo, te kaže kako bi voleo da u budućnosti živi u Melburnu.

Pridružio se slobodnim zidarima (iako ne veruje u vrhovno biće), kako bi provodio više vremena sa tadašnjom ženom Elis Robertson (Alice Robertson), koja je pripadala Redu Istočne Zvezde. Kaže da je brzo dostigao status Masona trećeg stepena, jer šta god da radi, radi to dobro.

Voznijak je bio oženjen kanuistkinjom Kendis Klark (Candice Clark) od 1981. do 1987. godine. Imaju troje dece, a najmlađe dete je rođeno nakon što je njihov razvod završen. Nakon poznate veze sa glumicom Keti Grifin (Kathy Griffin), oženio je Dženet Hil (Janet Hill), koja mu je i danas supruga.

Što se tiče religije, Voznijak za sebe kaže da je Ateista ili Agnostik.

Njegova omiljena igrica je Tetris, i 1990. godine je toliko puta poslao svoj rekord u Nintendo Pauer (Nintendo Power), da su prestali štampati njegove rekorde, tako da ih je počeo slati pod obrnutim imenom „Evets Kainzow“.

Peporučujemo i ovo:

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvjezdicu da biste je ocijenili!

Prosječna ocjena 5 / 5. Brojanje glasova: 1

Još uvijek nema glasova. Ocijenite prvi!

Pošto vam se svidio članak...

Podijelite ga s prijateljima!

Žao nam je što vam se nije svidio sadržaj. Možete li nam reći zašto?

Pomozite nam da unaprijedimo sadržaj!

Recite nam kako možemo unaprijediti ovaj sadržaj

Povezano