Izolovani su, žive sami, osećaju se kao da su zatvoreni u sopstvenom domu – to su mađarski penzioneri. Bavimo se važnom, ali često prećutanom temom: usamljenošću u starosti.
Odnosi su važni za društveno učešće, blagostanje, kulturne i rekreativne aktivnosti. Bliske socijalne veze pružaju emocionalnu stabilnost. Nasuprot tome, dugotrajna usamljenost predstavlja ozbiljan izvor stresa koji vodi do psihosocijalnog opterećenja.
Samopoštovanje i samostalnost
Redovni društveni kontakti pomažu starijim osobama da očuvaju samopoštovanje, samopouzdanje i samostalnost. Ali to funkcioniše samo ako su ti osnovni oblici odnosa uopšte dostupni. Ja sam ovde, i ti si ovde – gde god da jesmo – to ostaje most između stranaca, udaljenosti, nerazumevanja i tišine.
Savremene informacije, mediji i internet kontakti ne mogu zameniti lične susrete. Usamljenost je veliki problem među starijima. Sve više njih beži u svet interneta, provodeći vreme igrom, klađenjem na sportskim stranicama kao što je Bet 365.
Prema novijim istraživanjima, broj onih koji se posle 65. godine osećaju usamljeno može porasti i za 80–100%. To može biti jedan od razloga za potrebu za negom, i na primer u Danskoj, već 8% njih prima negu zbog toga.
Zato se i zaposleni u starateljstvu bave pitanjem: šta zapravo znači usamljenost? To bi moglo biti i kriterijum za utvrđivanje potrebe za negom.
Usamljenost izaziva bolesti
Ova činjenica je odavno poznata. Usamljenost izaziva stres, slabi imuni sistem i vodi do bolesti. Stariji ljudi češće pate od fizičkih i mentalnih problema. To je često povezano sa usamljenošću.
Što je neko usamljeniji, manja je verovatnoća da će živeti zdravo i srećno. I što duže ostaje usamljen, to je veća verovatnoća za bolesti i komplikacije.
To ne opterećuje samo pojedince, već i zdravstveni sistem. Prema jednoj studiji, usamljenost u Austriji godišnje uzrokuje dodatne zdravstvene troškove od 1,36 milijardi evra. To je 579 miliona evra više nego troškovi izazvani pušenjem.
Zato je svaka investicija koja pomaže u sprečavanju usamljenosti – isplativa.
U Danskoj, na primer, gde polovina osoba starijih od 65 godina živi sama, odavno se postavlja pitanje: ko želi da stari sam, da kuva i jede sam, ili da sedi sam u dnevnoj sobi – toj osobi treba omogućiti besplatnu društvenu organizaciju. Prema danskom modelu, to je važan element prevencije.
Više od 75 godina – većina živi sama
Nakon odlaska u penziju, mnogi stariji se povlače u svoje domove. Svaka deseta osoba retko napušta stan. 6% njih izlazi samo jednom nedeljno.
Postoje i rodne razlike: u apsolutnim brojkama, žene češće sreću druge ljude. Međutim, u starijoj populaciji, iznad 75 godina, većina živi sama.
Osećaj usamljenosti je osećaj koji mnogi ljudi poznaju. Bavljenje usamljenošću pre svega znači suočavanje sa samim sobom. U starosti, to postaje osnovno životno pitanje.
Biti sam ne mora nužno biti loše – ali osećati se usamljeno jeste. Potrebno je na vreme razmotriti šta nam je potrebno, kakvi socijalni kontakti su nam važni i kako ih možemo održati – to je jedan od najvažnijih koraka ka pozitivnom pristupu starenju.